КЎНГИЛ
Кел, бугун биз бирга йиғлайлик, кўнгил,
Биз бугун чиндан-да ёлғиз қолибмиз.
Бизни "севаман", деб алдади, бир дил,
Унинг эртагига хўп ишонибмиз.
Мен йиғлай, сен эса йиғлама, кўнгил,
Чунки мен сени кўп азобга қўйдим.
Армонлар сабримни синдирди чил-чил,
қалбимда айрилиқ азобин туйдим.
Кел, бугун сабрли бўлайлик, кўнгил,
Унга ҳам чин дилдан инсоф сўрайлик.
Гинадан жимгина кечайлик буткул,
"У" кетди, биз эса бирга қолайлик.
Бугун кўп сирлашиб олайлик, эй дўст,
Чунки "У" эртага бошқа келмайди.
Ўзимизни қўлга олайлик, кўнгил,
Инсон бир бор севар, бошқа севмайди.
Моҳигул ТОШТАНОВА,
Ўзбекистон.
|